Po starom narodnom obicaju,jos iz cuvenja,tacno u ponoc ,kada nastupi Bogojavljenska noc,valja  stati  iznad otvorenog neba i zaistiti zelju.Jednu.Jedinu.Po predanju,kazu ispunjava se.Do pre petnestak dana slabo sam stajao sa zeljama.ne  zato sto ih nisam imao,vec nisam verovao u njih.Osim toga,  daleke  1991 sam na ovu istu noc,bas isto kao i sada,pod vedrim nebom stajao na velikom igralistu.Prvi put sam tada,a I posldji,pomisli  zelju na ovu noc.Zelja je bila da Crvena Zvezda  postane najbolji klub u Evropi.Ne znam da li sam ikada do tada,a i  kasnije pozeleo nesto tako snazno. I ne znam  koliko je najvijaca  stajalo  iznad neba  te tople, januarske noci  moleci se za istu zelju .Cetiri meseca kasnije  u Bariju,kada je novi sampion tracao pocasni krug na stadionu Sveti Nikola,setio sam se Bogojavljenske noci.Od tada, nikada vise nisam nista pozeleo  na ovu noc.Sve do sada.Opet je topla noc.Gledam u sat,jos svega nekoliko minuta.Pred starim orahom sam.Da li je bilo potrebno bas  da prodje citavih 23 godina, i  da opet pozelim nesto tako jako.ili, tek sam  sada, dok su  minuti delili 19 januar ,shvatio da bas nisam takvih zelja svih prethodnih godine, koje bih zazeleo  nocas…

Ne znam da li moj mali andjeo sada tone snom….mozda bas kao i ja sada,pod vedrim nebom,iscekivajuci ponoc, na svojoj terasi,sklopljenih ruku,i ociju zeli svoju zelju u kojoj se ogleda sva sreca njenog zivota.Mala kazaljka je krenula svoj poslednji krug pred ponoc….sklopio sam svoje oci nad vedrim nebom,nema niti jedne zvezde.Osim moje .Jos kako sam je pozeleo.Kao ni jednu pre nje.Za nju,sa sebe,za oboje…..