Po starom narodnom obicaju,jos iz cuvenja,tacno u ponoc ,kada nastupi Bogojavljenska noc,valja  stati  iznad otvorenog neba i zaistiti zelju.Jednu.Jedinu.Po predanju,kazu ispunjava se.Do pre petnestak dana slabo sam stajao sa zeljama.ne  zato sto ih nisam imao,vec nisam verovao u njih.Osim toga,  daleke  1991 sam na ovu istu noc,bas isto kao i sada,pod vedrim nebom stajao na velikom igralistu.Prvi put sam tada,a I posldji,pomisli  zelju na ovu noc.Zelja je bila da Crvena Zvezda  postane najbolji klub u Evropi.Ne znam da li sam ikada do tada,a i  kasnije pozeleo nesto tako snazno. I ne znam  koliko je najvijaca  stajalo  iznad neba  te tople, januarske noci  moleci se za istu zelju .Cetiri meseca kasnije  u Bariju,kada je novi sampion tracao pocasni krug na stadionu Sveti Nikola,setio sam se Bogojavljenske noci.Od tada, nikada vise nisam nista pozeleo  na ovu noc.Sve do sada.Opet je topla noc.Gledam u sat,jos svega nekoliko minuta.Pred starim orahom sam.Da li je bilo potrebno bas  da prodje citavih 23 godina, i  da opet pozelim nesto tako jako.ili, tek sam  sada, dok su  minuti delili 19 januar ,shvatio da bas nisam takvih zelja svih prethodnih godine, koje bih zazeleo  nocas…

 (Dalje)